SOKOBANJA (IST Media, Ivana Milovanović) Vrmdža je verovatno jedino selo u Srbiji u kome raste broj meštana. U ovoj priči smo pokušali da saznamo šta je to specifično za ovo mirno selo iz koga se pruža pogled na misteriozni i divni Rtanj.
Selidba ljudi iz sela u grad je uobičajena pojava. Sa druge strane, kada se pojedinci presele iz grada u selo, o njima se pišu i snimaju reportaže. U poslednjih desetak godina kupljeno je 34 kuća i placeva. Novih žitelja Vrmdže sve je više. Došli su iz različitih krajeva Srbije, ali i sveta. Svako od njih ima svoje specifične razloge za dolazak, međutim, svima je zajednička ljubav prema prirodi i zdravom životu.
„Čovek ima mogućnost da bira gde će da živi. Ako imaš zanat u ruci, možeš da radiš bilo gde. Pošto imamo slobodnu volju onda smo tri godine tražili gde ćemo živeti. Dugo smo putovali, a onda je supruga videla ovo ovde i rekla tu ćemo. To je bilo kao dete: kuća, ispred drvo, reka, sunce iza stena… I dve ptice. I onda smo tako krenuli. Prvo smo napravili most, kuću, a onda i sve ostalo”, kaže Srđan Prvulović.
„Slučajno sam, sasvim slučajno, našao ovo parče zemlje u Vrmdži. Nisam nikoga poznavao ovde. Bila je to ljubav na prvi pogled u tu reku, kamen, u te predele koji se ovde nude. Naravno i u planinu Rtanj koja je fenomenalna i magijska”, zadovoljno priča Ilija Travar.
„Mi smo kao ekipa nekako se odlučili da dođemo u prirodu, u selo, da napustimo potpuno grad i odvojimo se od tih gradskih priča, mučenja oko poslova. Mislili smo da to može jako brzo da se desi, međutim trebalo nam je sedam godina da se svi prilagodimo na prirodne uslove i evo sad to počinje da poprima oblik te originalne ideje“, kaže Miloš Ninković.
„Grad mi se ne sviđa, rođen sam u Nišu, živeo u velikom gradu. Grad mi je više preko glave. Tišina, Mir, uživanje u prirodi, prirodna hrana, sve što radiš – radiš sam“, nabraja razloge za dolazak Goran Orlić.
„Na početku imate samo jednu ideju i mislite da ste došli zbog samo nečega, a na kraju kroz život vi shvatite da postoje i neki drugi razlozi koji su isto toliko bitni, možda čak i bitniji od toga. U mom slučaju razlog za dolazak bila je ta neka potencijalna poslovna ideja, ali suštinski, u ovom trenutku, ja sam ovde sa svojom porodicom, sa svojom decom, zbog boljeg kvaliteta života i onoga što nam boravak ovde omogućava a to je da u miru i u skladu sa sobom i sa svojom porodicom možemo da se bavimo onim što želimo na naćin na koji želimo, a mislim da je to i te kako luksuz u današnje vreme“, zadovoljno priča Dragana Pilipović, koja upravlja firmom Rural Hub.
Osim što su dolaskom u Vrmdžu povećali broj žitelja, novi stanovnici sa sobom su poneli i poslovne ideje. Radom na njima, zajedno sa starosedeocima, od Vrmdže stvaraju koncept održivog sela, koji se može preneti i na druga mesta širom Srbije.
Kad se spoje umeće i tradicija nastane Orgeta
Ilija Travar je iz Beograda je gotovo 15 godina radio u Ministarstvu spoljnih poslova. Koliko god to neobično u današnje vreme zvučalo, odlučio je da državni posao zameni proizvodnjom organskog začina, a užurbani život u gradu, mirnim životom na selu.
„Ovde imam oko pet hektara zemlje, međutim nije sve obradivo, ima tu i šume. Trenutno prema mojim mogućnstima obrađujem dva hektara. Uglavnom sadim povrće i imam nešto voća, mahom šljive i jabuke. U početku sam radio na organskoj pijaci u Beogradu, jer je najveći market tamo. Pokušavao sam nešto i u Nišu. Niš ima kapacitet, ali treba da se skupi nekoliko nas da bismo mogli da radimo. Moj prijatelj Neša Travka iz Niša mi je dao recept kako on pravi vegetu i napravili smo tu organsku vegetu ili “Orgetu”. To je sušeno povrće, preko 70 procenata, ima jako malo soli, zatim lekovitog bilja i gljiva. To je dobra zamena za ovu konvencionalnu vegetu koja sadrži so i još koješta što nije upotrebljivo za jelo. Ja sada svoju proizvodnju najviše baziram na tome”, kaže Ilija i ne propušta priliku da doda da živi u Vrmdži i uživa u prelepoj prirodi.
Hedonizam za srce, dušu i telo
Miloš i Ana Ninković, došli su u Vrmdžu iz Zemuna i Užica. Ovaj mladi bračni par zajednički vodi rtanjski Centar zdravog života, u koji dolaze ljudi iz svih krajeva kako bi se oslobodili stega i zidova koji postoje u gradu, i kako bi u suživotu sa prirodom vežbali, šetali, plesali.
Dok smo im bili u poseti, u toku je bio jedan od isceljujućih vikenda, namenjen svima onima koji imaju potrebu da se, makar na kratko udalje od svakodnevnih stresova.
„Koncept Rtanjske škole zdravstvenog vežbanja jeste okupljanje ljudi iz grada i boravak na našem organskom imanju, život u selu, a ujedno i bavljenje jogom, zdravstvenim veštinama, plesnim radionicama, ishrana zdrava sa našeg imanja. Dosta je ljudi prošlo i već se dešava da dolaze ljudi koji treba da dođu, zato što ovde ne može svako da dođe. Prvi filter im je Rtanj. Rtanj je jako moćna planina i ako se tone može osetiti na prvu. Već posle tri dana počinje da izlazi iz tebe ono što nosiš sa sobom. Ponekad to ne može da se podnese i ljudi beže. Ili im se desi iznenada nešto u porodici da baš u zadnji minut otkažu. Ja sada sigurno znam da je to neka prirodna selekcija, da Rtanj tačno odabere ljude koji su zreli i jaki da dođu na planinu. Druga selekcija sam im ja”, kaže Ana Ninković.
„Pravi iskonski odmor, ostavljanje svakodnevice iza sebe, pronalaženje više svrhe, viših nivoa svesti, opštanje, integracija tela, uživanje, disanje vazduha. Čist hedonizam za srce, dušu i telo“, kaže Jelena Ristanović iz Rume, koja često dolazi na imanje Ninkovića.
„Nakon sedam dana letnjeg intenzivnog kursa, Rtanjske škole, evo mene opet ovde u Vrmdži. Vraćam se opet zato što ko jednom oseti energiju i slobodu Rtnja uvek se vraća. Ja sam to osetio i uvek sam rado gost ovde“, ističe Miodrag Micić iz Niša.
Miloš Ninković kaže da nude širok program suživota sa prirodom, zdravstvenog ili borilačkog vežbanja i zdrave ishrane, šetanja po prirodi.
„Jednom mesečno imamo isceljujuće vikende. Preko leta smo imali više programa nekih, malo dužih“, kaže Miloš.
IT iz bajkovite prirode
Srđan i Sandra Prvulović još jedan su bračni par koji je pre sedam godina odlučio da svoj posao preseli iz Beograda u Vrmdžu. Vlasnici su uspešne firme koje se bavi ljudskim resursima u IT sektoru, a njihovi klijenti su najznačajnije kompanije u ovoj oblasti poput Frejma ili Majkrosofta.
„Pošto radimo sa IT sektorom, ranije smo i tim bildinge radili ovde, i sada se rade vežbanja u “sali”, pa smo imali i školu kendoa za klince. Pokušali smo da nađemo konekciju između nas i zajednice, da imamo neko socijalno, zajedničko okruženje”, kaže Srđan.
Osnaživanje sela
Dragana Tomić Pilipović je u Vrmdži osnovala nesvakidašnje preduzeće Centar za društveno odgovorno preduzetništvo. Tri stuba na kojima se poslovanje zasniva jesu podsticanje drušveno odgovornog preduzetništva, zatim ruralni razvoj i svakako rural hub, odnosno nuđenje prostora za zajednički rad u prirodnom okruženju. Ko god ima dobru ideju može doći da radi ovde, ali je obavezno korišćenje lokalnih resursa.
„Rural hub predstavlja centar za edukaciju, ali takođe i prostor za sve ljude da dođu ovde da rade, ali uz veliki akcenat da resursi koje hub koristi su lokalni. Mi kao organizacija nismo zainteresovani da naplatimo smeštaj, da naplatimo hranu, nego želimo da to ljudi iz sela mogu da ponude i na taj način zarade i time podstičemo osnaživanje sela”, priča Dragana.
Oaza za uzivanje
Goran Orlić je došao u Vrmdžu nakon radnog veka provedenog u inostranstvu. Pre četiri godine odlučio je da mu je dosta grada i na svom imanju, zajedno sa suprugom napravio pravu oazu za uživanje. Penzionerske dane provodi družeći se sa novim komšijama.
„Bavim se tu malo oko sela tako malo fotografišem, dronom snimam, pomažem komšijama oko poljoprivrede. Malo se, kako se to kaže asimiliram u seoski život. Ljudi su prijatni, družimo se, pomažemo se koliko možemo”, ističe Goran.
Šta kažu starosedeoci?
Vrmdža sada ima nešto manje od 600 stanovnika. Meštani Vrmdže zadovoljni su dolaskom novih komšija, jer je selo ponovo oživelo i rađaju se deca. Tokom 2014. godine rođeno je šest beba. Međutim, starijim žiteljima Vrmdže ponekad i nije najjasnije zašto mladi ljudi dolaze na selo.
„Šta mene smetaju,ljudi su ljudi, dal su naši, dal su neki što dođu, šta mene smeta. Neka dođu, neka ima u selo nekog. Ja sam sama, pa nije dobro. Da imam gde čini mi se i ja bih otišla negde. Oni za što dolaze ja pojma nemam. Svi što su došli, dobro su se snašli, ali od što žive ja to ne znam”, kaže Biserka Milisavljević.
„Sigurno da je dobro što dolaze, jer ljudi prodaju stare kuće, imanja. Proda se i od hrane nešto za te ljude što dođu, sir, mleko, jaja, bilo šta”, kaže vodeničar Miodrag Nikolić.
„Planina, čist vazduh, ima kamen, pesak, voda, leba, sve ima da se nađe. Nek dolaze, da ima narod, da su živi ljudi i zdravi“, kaže Božica Božinović.
„Znam ih, viđam ih, ima ih i kod mene u komšiluku. Italijan, Zrenjaninci neki, lepo uredili. Ovde ima vazduh, lekovito bilje, turizam ima u Sokobanji, pa možda zato dolaze”, kaže još jedan od starosedeoca Milun Aleksić.
Jedinstven primer razvoja srpskog sela
Zadovoljan je i predsednik mesne zajednice, Slaviša Krstić, koji kaže da je od 2006. mnogo pažnje posvećeno promociji sela, te je još tada napravljena internet prezentacija Vrmdže, čime se ni danas, deset godina kasnije ne mogu pohvaliti sela u Srbiji.
„Mnogo znači to za Vrmdžu i za meštane zato što su oni doneli neka nova znanja, to su većinom visokoobrazovani ljudi, koji su doneli i neke nove ideje i zajedno ih sa meštanima i sa mesnom zajednicom realizuju na prostoru Vrmdže”, kaže Slaviša i naglašava da Vrmdžu za 20 godina vidi kao jedno uspešno selo i kao jedinstven primer razvoja srpskog sela u 21. veku.
Sve ovo doprinelo je i razvoju seoskog turizma. Prošle godine je oko 8.000 izletnika posetilo Vrmdžu, a tome svakako doprinose i prirodna bogadstva, Vrmdžansko jezero, zatim Latin grad iz 3. veka, ali i brojne manifestacije poput planinarskih pohoda, a u planu je i pokretanje festivala turistiko-dokumentarno ekološkog filma.
Tekst je priređen uz pomoć opštine Sokobanja koja sufinansira projekat IST Media – “Sokobanja oko sveta”.